... popili bi kavicu i razgovarali o vrtlariji, kao što smo često znali ... pitao bi me što radim ovih dana, na što bi se nasmijala i odmahnula rukom ... "ništa posebno", rekla bi
... pitala bi te kuda namjeravaš idući put otputovati, u koju zemlju ...pričao bi mi kako si doživio onu u kojoj si zadnji put bio i kako si oduševljen arhitekturom i ljudima
... sigurna sam da bi dobar dio vremena proveli u prepričavanju anegdota iz prošlosti ... a njih je bilo zaista mnogo
... a najvažnije od svega, rekla bi ti kako sam sretna što te znam
Photo by Branko G.
jako emotivno, probudilo je u meni i neka moja privatna sjećanja
OdgovoriIzbrišiJoj Sandra....veliko blago je imati i poznavati nekog takvog...a i on to zna,sigurna sam!Ljubim!
OdgovoriIzbrišiPuno emocija u ovih nekoliko rečenica... i mene si odvela u drage uspomene...
OdgovoriIzbrišiEmotivno, od srca i duše...prelijepo
OdgovoriIzbrišiI hoces, vidjet ces ga opet.
OdgovoriIzbrišijako emotivno
OdgovoriIzbrišiAjme...
OdgovoriIzbriši:) lijepo napisano
OdgovoriIzbrišiRetki su oni pravi prijatelji, zato ih treba negovati kao najlepši cvet!
OdgovoriIzbrišiPrekrasna fotografija kao i tekst!
OdgovoriIzbrišiPrekrasno i emotivne riječi!
OdgovoriIzbrišijer gestama nikad ne možemo iskazati naše prave osjećaje ali zato imamo riječi.... Pozdrav. Loredana
OdgovoriIzbrišija ne mogu ništa reći :)
OdgovoriIzbrišiPredivno :)))
OdgovoriIzbrišimalo je ljudi o kojima bih ja mogla napisati ovakav tekst....ali ih ima:)....
OdgovoriIzbrišineki ljudi u nama ostavljaku neizbrisiv trag,hvala što si nas sve ovim emotivnim tekstom podsjetila na njih:)....
Sigurna sam da on to već zna..
OdgovoriIzbrišiDraga Sandra,
OdgovoriIzbrišinismo se stigli upoznati ali znam sve o vašem i Brankovom prijateljstvu i znam koliko ste mu bili dragi. Vaš rad još uvijek stoji na počasnom mjestu u njegovoj kuhinji i mogu vam reći da se uvijek gostima hvalio kako ste ga napravili samo za njega. Od svih ukrasa u kuhinji, a ima ih, vaš mu je bio najdraži.
Hvala vam na svemu.
Robert
Ajme, dragi Robert, kako ste me samo razveselili svojim komentarom. Ne prođe dan a da ne pomislim na Branka ... čini mi se da ga vidim ... i pomislim da će svako malo ući na vrata... na žalost, to neće biti moguće. Ali, svima nama ostaju sjećanja na njega i lijepe uspomene. I dokle god to bude tako, živjet će. Tješi me pomisao da je sada sigurno na nekom boljem mjestu, da mu je lakše. Hvala Vam najljepša što ste se javili, i tko zna, možda se i upoznamo jednom prilikom. To bi bilo lijepo. Puno pozdrava, Sandra.
OdgovoriIzbriši